У БЕОГРАДУ ОДРЖАНО УСПЈЕШНО КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ГОРАНА КИКОВИЋА
ОДРЖАНО УСПЈЕШНО КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ГОРАНА КИКОВИЋА У БЕОГРАДУ
УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА'' ПОЕТА'' БЕОГРАД И СРПСКА НАРОДНА ОДБРАНА ВАСОЈЕВИЋА БЕРАНЕ ОРГАНИЗОВАЛИ ПРОМОЦИЈЕ У БЕОГРАДУ
Промоције књига историчара Горана Киковића ''Русија и Црна Гора кроз вјекове'' и ''Васојевићи у борби за Српско и Југословенско уједињење од 1914. до 1918. године.'' и промоцију 38. Броја часописа ''Глас Холмије''. Одржатане су у просторијама УДРУЖЕЊА ПИСАЦА'' ПОЕТА'' БЕОГРАД,у суботу 16.марта 2019. од18 часова , улица Краљице Катарине, 74 а, Баново Брдо. Аутобуси 23 и 53. Прва станица кад аутобус изађе из Пожешке
У програму су учествовали: Горан Киковић, аутор књига и главни и одговорни уредник часописа ''Глас Холмије'', Беране, Бранислав Оташевић, књижевник и предсједник издавачког савјета часописа ''Глас Холмије'', Плав. Давид Лалић,пјесник, и члан издавачког савјета часописа ''Глас Холмије'' Андријевица.
др Лука Кастратовић, генерал, члан издавачког савјета часописа ''Глас Холмије'' из Београда и млади гуслар из Берана Синиша Петрић.
На почетку представљање часописа „Глас Холмије“ број 38 и књига Горана Киковића скуп је у име организатора поздравио и присутне госте поздравио , домаћин вечери Веселин Џелетовић, писац, члан издавачког савјета часописа ''Глас Холмије'' из Београда.
Присутне је поздравио главни и одговорни уредник часописа главни и одговорни уредник Горан Киковић ''Гласа Холмије'' који је између осталог истакао: ''На почетку треба истаћи да је ''Холм'' је стара словенска ријеч која је означавала брдо, планину, па су од ње настали и називи Хум и Ком. Затим хумци, Захумље, Хумска епархија, Комови итд. Часопис је добио назив по Холмији, области око васојевићке планине Ком, кнежевини којој је темеље ударио Никола Милошевић Васојевић, рођен у Лопатама (Лијева Ријека) 1979. године. То је било вријеме када се живјело и умирало за идеале ослобођења и уједињења српског народа. Радомир Губеринић пише да је ''кнез Никола, стварајући српску кнежевину Васојевиће између већ постојеће двије српске државе, Србије и Црне Горе, имао као свој велики циљ да на Балкану поврати славно српско Душаново царство''.
''Храброст је била покренути овај часопис. У тридесет пет бројева, за непуних седам година од како излази, оправдао је своје постојање. Отворен је и слободан за изношење различитих ставова и мишљења, као један од битних услова на путу одбране истине, ма каква она била. Зато, сви који имате дара, жеље и воље пишите и дајте допринос сазнавању истине. Пишите о свему што сматрате да је битно за историју, садашњост и будућност Васојевића и шире. Јер, не заборавите да се ''ништа није десило, што није записано''. Киковић је затим устврдио да ''без изворне националне културе нема суштинске слободе ни нацији ни појединцима. Поготову када је један народ изложен културној и духовној колонизацији а на територији ван своје матице и прогону. Први на удару су темељни симболи српског народа, његов језик и ћирилично писмо. Зато је појављивање и трајање часописа "Глас Холмије" из Берана допринос не само очувању свијести српског народа на сјеверу Црне Горе већ и почетак културно-просвјетне мисије за садашње и будуће генерације. "Народу се на силу може узети све али се не може на силу дати" други смисао и други идентитетски образац. Када смо добро утемељени у својим традиционалним историјским коренима онда и удари домаћих и страних моћника немају снагу да продиру у суштину српског националног бића. Београда је пример братске сарадње која даје пун смисао у настојању да останемо своји на своме чувајући оно што су нам преци оставили: дух, веру, језик, писмо и слободу''.
Потом је у име гостију из Васојевића домаћина и све присутне поздравио бираним ријечима књижевник Бранислав Оташевић. Он је истакао да долази из Васојевића ''највећег и најбројнијег српског племена'' по географу и академику Јовану Цвијићу и да преноси братске поздраве из Лимске долине. Васојевићи су у свим сферама друштвеног живота дали немјерљив допринос. ''Изњедрили су много мудрих и паметних глава, који су дали велики допринос цијелом Српском роду. Поменућу само неке Васојевиће који су задужили Српски народ за сва времена: Карађорђе и Карађорђевић, Вук Караџић, Војвода Петар Бојовић и многи други. Генерал др Лука Кастратовић, написао је књигу ''Доктори наука из Васојевића'' у којој је објавио много шлколованих и умних глава које је дала Лимска долина и Васојево племе. Прије 7. година настао је часопис на српском језику и ћириличном писму ''Ѓлас Холмије''. Јер у Црној Гори промијењен послије много година назив језика од Српског створен је такозвани Црногорски. Или како су професори уписивали у дневнику Црн. језик. Увијек се говорило у нашим крајевима: ''Збори српски да цијели свијет разумије''. Зато ми штампамо на српском језику и ћириличном писму. Ћирилица је угрожена не само у Црној Гори, већ и овдје у Србији у Београду се мало пише ћирилицом'' – казао је Оташевић.
О књизи ''Русија и Црна Гора кроз вјекове'' говорио је генерал др Лука КастратовићКњига Горана Киковића ''Русија и Црна Гора кроз вјекове'' појављује се у ери неуспјелог глобалистичког насртаја са циљем устројства свијета по мјери западне, односно америчке демократије и покушаја прекрајања историје, гдје Сједињеним Америчким Државама безобзирно помажу земље Западне Европе, на челу са Њемачком. Уосталом и Европска унија је формирана првенствено са циљем да се заборави Други свјетски рат и страхоте које је фашистичка Њемачка учинила током тог рата, у намјери да покори Европу и њоме влада само ''надљудска аријевска раса'' за коју остали народи нијесу постојали.
Данас се скоро свакодневно истичу цивилизацијске, европске вриједности и ''сви стреме'' ка тим, европским, узвишеним вриједностима. Крајем 20-тог и почетком 21-вог вијека нема дана да медији не истичу европске вриједности и све што се ради и уради, наглашава се, у складу је с европским стандардима и вриједностима. Намјерно се ''заборавља'' једна чињеница – ''ситница'', да је Европа ''те вриједности'' изградила вјековном колонијалном политиком, богатећи се експлоатацијом својих колинија – поробљених земаља. Такође се заборавља да је та Европа убила највише хришћана у Европи, често уз благослов Ватикана, посебно у Првом и Другом свјетском рату. И на нашим просторима у оба свјетска рата оставила само пустош - посљедице од којих се ни данас не можемо опоравити. А када се томе дода крваво разбијање Југославије и НАТО агресије 1999. године слика је суморнија.
Уништавали нас, прогонили са вјековних огњишта, а данас хоће да нас прогласе геноцидним. Зар су то цивилизовани евроатлански пријатељи и стратешки партнери? Раније су примјењивали методу – паролу ''завади па владај'', а данас успјешније остварују поробљивачке циљеве методом ''подијели па владај''.
Француску ветеран, генерал Пјер Мари Галоа, поводом десете годишњице НАТО агресије на СР Југославију није могао да присуствује научном скупу у Београду 2000. године, али је послао забрињавајућу поруку у којој је објаснио како је разбијена Југославија у прекомпоновању Југоисточне Европе, са нагласком како је то могла да дозволи цивилизована Европа и како ће моћи (да ли ће уопште моћи) да се извуче из таквог цинизма. У својим иступањима неколико пута је истицао да Берлински зид није срушен већ ''помјерен пет хиљада километара на Исток''.
У таквој политичкој атмосфери (пропагандном дјеловању) заступници ''западне демократије'', обајашњајући зашто се треба приклонити Западу, истицали би питање ''одакле стижу пакети, са Запада или из Русије''. ''Заборављали су'', а и данас то заобилазе: да, тачно је, стизали су и стижу пакети од наших радника тамо запослених, али више тенкови и топови, бомбе и ракете које су оставиле трагичне посљедице од којих ћемо се тешко опоравити. Сијали су смрт, слали су и шаљу огромне количине новца (јер ратовима – силом, нијесу могли да нас униште) – којим су разорили нашу привреду, а последњих година миграционом политиком настоје да промијене националну структуру.
То чине свим земљама свијета које се не повинују њиховим захтјевима, али овдје је ријеч о Црној Гори.
У тој глобалистичкој најезди, уз помоћ Горбачова и Јељцина, разбили су Совјетски Савез са циљем да униште Русију. Али, дошао је Путин, подигао Русију и зауставио понижавање и уцјењивање Словена.
У том пропагандистичком налету стално су истицали како нас Русија никада није помагала, да је радила против наших интереса, а посебно крајем прошлог и почетком овог вијека, а и данас то истичу са великом дозом ироније.
Управо због тога је значајна ова књига Горана Киковића, који аргументовано износи чињенице о финансијској и материјалној помоћи Црној Гори, као и о политичком покровитељству Црне Горе у међународним односима. Истакао је и дио знаменитих личности из Црне Горе који су живјели у Русији и истакли се у економском и политичком развоју Русије, као и високи официри у одбрамбеним ратовима Русије. Русија је одиграла пресудну улогу у борби за ослобођење од Османског ропства како у Првом тако и у Другом свјетском рату, од европских окупатора.
Вјековне везе Црне Горе и Русије Киковић износи на основу конкретне документације, архивске грађе; није се случајно Владика Раде замонашио у Русији. Народ никада није заборављао братски руски народ и Русију. Примјера кроз историју има много. Киковић није могао да их све забиљежи, али довољно да се истина не заборави, како то желе застраници западне демократије. Из мноштва примјера навешћу само један, а читаоци ће процијенити колико је значајан.
На дан Александра Невског, између 1644. и 1669. године (''Племе Васојевићи'', Р.Ј. Вешовић), Љеворечани су истјерали Турске из свога краја и нанијели им огромне губитке. Изгубили су 550 војника, међу којима је био и пећки паша, силни Махмутбеговић. Васојевићи су имали 70 мртвих и исто толико рањених. Цариградски султан је послао Турке да ''смири Љеворечане''. Скадарски паша Бушатлија послао је један одред од Погорице и наредио да са друге стране истовремено нападне пећки паша Мустај бег Махмутбеговић, од Плава и Гусиња бег Шабанагић и од Колашина бегови Мушовићȃ.
Васојевиће је предводио племенски старјешина свештеник Арсеније Ракетић са јунацима Вуком Брајотићем и Вуком Вујачићем – Маринковићем. Васојевићи су се повукли из села, а Турци без борбе пустошили и улогорили се код цркве. Васојевићи су се били улогорили у околини шумама, па су онда изненада напали свом снагом и протјерали Турке.
Васојевића војска се завјетовала да ће уколико побиједе на дан Александра Невског славити ту славу. Како је било тог 12. септембра тако је и данас.
Некима је чудна чињеница како су то наши давни преци знали ко је Александар Невски. Они су цијенили његово дјело да је побиједио Германе и зауставио Тевтонце чиме је омогућио постојање, развитак и напредак Русије. У том, по Русију тешком времену 1249. године папа Инокентије IV је покушао да Невског увуче у крсташки рат против силних Монгола. У исто вријеме нудио је и склапање црквене уније, по којој би Александар само признао власт папе, док би богослужење остало какво је и било. Александар је одбио сваку помисао да би могао да пристане на унију.
То доказује колико је словенска идеја у Васојевићима и Црној Гори била присутна и колико је свијест о поријеклу нашег народа позната. Ватикан, у дослуху са Западом, ни данас не одустаје да преузме примат над православним народом.
Још једна књига на дар Црној Гори, на радост, разгледање, украс у кућној библиотеци и за очување истине о свом идентитету у борби за слободу и напредак.Закључио је своју бесједу генерал Кастратовић.
.
У програму су наступали су народни гуслар Жељко Чуровић и млади гуслар Синиша Петрић, док је своје стихове прочитао Радован Обрадовић.
У Београду је увијек присутна отмена публика